Preživljavanje ili proživljavanje, pitanje je sad

Savremeno doba, taj famozni 21. vek u kome živimo sa svim svojim tehnološkim dostignućima, omogućio je savremenom čoveku život bez mnogo fizičkog napora, obilje hrane i informacije o svemu.

No, da li je baš tako? Da li je savremeni čovek, duboko zavisan od tehnologije i medija, siguran u ovom vrlom novom svetu i bezbedno uljuljkan u komfor koji mu taj isti svet omogućuje? Da li jede zdravu hranu ili samo jede da utoli glad? Da li su sve dostupne informacije na medijima istinite i proverene i da li mu omogućavaju da ih koristi za svoju dobrobit ili dobrobit čovečanstva bezrezervno verujući u iste?

Složićemo se da su odgovori na prethodna pitanja u velikom broju slučajeva NE.

I pored svih komoditeta koje savremeni čovek ima, a na kojima bi nam preci pozavideli, osećaj je da smo usamljeni, dezorijentisani, dezinformisani i sve bespomoćniji. Zadnja pandemija je takve osećaje pojačala ostavivši nas u grotlu anksioznosti i depresivnosti učeći nas da ne možemo ništa da uradimo po tom pitanju.

A da li je tako, da li smo stvarno bespomoćni? Gde je to nešto što je razvilo čoveka iz jednog životinjskog, instiktivnog bića u stvaraoca? Da, naš mozak, naš najvažniji alat, danas zarobljen jeftinim zabavama kroz društvene mreže, bombardovan nepotrebnim informacijama. Naš superkompjuter koji je trenutno na stend baj režimu.

Pokrenimo ga, budimo konstruktivni, usmerimo pažnju na bitne stvari.

Na ovom mestu razvijaćemo taktike, tehnike i procedure, veštine i isticati iskustva u preživljavanju savremenog čoveka u urbanim uslovima.

Preživljavanje nije samo instinkt, u savremenim uslovima to je jedan proces gde su uključene sve naše psihičke, fizičke i duhovne sposobnosti, preživljavanje je naš život u kome se pripremamo i borimo za bolje sutra, za bolji kvalitet i dajemo smisao našem postojanju.

Nećemo da proživljavamo život i dozvolimo da nam okruženje otima kontrolu nad našim životima. Hajde da učimo, stičemo veštine i spremamo se, da učinimo život ispunjenim i kvalitetnim. Da razmenimo znanja i lična iskustva za zajedničku dobrobit. Da budemo spremni da pravovremeno i na najbolji mogući način pripremimo sebe za neželjene situacije i da unapređujemo svoj život.