Savremeni čovek ne upotrebljava svoje fizičke sposobnosti kao njegovi preci. Raspoloživost svega, smanjen fizički rad i automatizacija radnih procesa smanjili su potrebu da čovek u današnjem vremenu u prilagođenoj infrastrukturi koristi svoje fizičke potencijale. A da li je to dobro za urbanog čoveka i kako da unapredimo svoju fizičku spremnost za izazove u urbanoj džungli?
Mi upotrebljavamo potencijale svog tela u meri u kojoj su nam potrebni. Zbog savremenog načina života gde je sve na dohvat ruke, ta mera upotrebe svodi se na minimum. Umesto da odemo do prodavnice peške, mi sednemo u automobil ili taksi. U svoje stanove koji su na određenom nivou idemo liftovima. Za kućne poslove koristimo mašine za sudove, pranje i sušenje veša, razne multipraktike i blendere. Da bi platili račune ne odemo do banke već plaćamo preko mobilne aplikacije. Hranu naručujemo preko interneta, sve manje idemo do pijace da izaberemo namirnice, zatim da ih obradimo i pripremimo jelo. Svoje slobodno vreme provodimo ispred televizora, kompjutera i mobilnih telefona umesto da odemo do parka ili prošetamo.
Pored svih dobrih stvari savremenog urbanog načina života, fizička neaktivnost je jedna od najopasnijih i najgorih navika. U kombinaciji sa stresom življenja u savremenom svetu, nezdravom brzom hranom, zagađenim vazduhom i manjkom sna, fizička neaktivnost dovodi do gojaznosti, hroničnih bolesti, depresije i nesposobnosti za reagovanje u bilo kakvim situacijama, a naročito kriznim. Fizička neaktivnost je put u propast, a posledice po neaktivnog čoveka su teško narušeno zdravlje, veliki finansijski izdaci za lečenje ili ublažavanje bolesti, psihički poremećaji, narušeni odnosi u porodici i zajednici, nemogućnost nošenja sa stresom i mnogo drugih koje možemo nabrajati u nedogled.
A mora li to da bude tako? Zašto moramo da budemo bolesni, bezvoljni, da trošimo ionako nedovoljna finansijska sredstva za lečenje umesto za ulaganje? Postoji li neki način da izbegnemo sve ove loše stvari? I da li će to puno da košta? Da nije kasno da počnemo sad? Da li imam vremena da budem fizički aktivan?
Na sva ova pitanja, odgovor se ne daje rečima već akcijom. Počnimo sa vežbanjem i odgovori na pitanja će sami doći.
„Najbolji trenutak da posadiš drvo bio je pre 20 godina! Sledeći najbolji trenutak je danas!“
Kineska poslovica
Cilj upražnjavanja fizičke aktivnosti je da budemo fizički spremni za sve situacije, da smanjimo prekomernu težinu i da sprečimo ili ublažimo bolesti.
Vremena za fizičku aktivnost imamo i više nego dovoljno, a novac nam nije potreban, čak možemo i uštedeti, kako kratkoročno kroz smanjenje troškova za gorivo tako i dugoročno kroz izbegavanje troškova za lečenje.
Pre nego što počnete…
Da bi započeli sa fizičkom aktivnošću neophodno je pre toga uraditi neke stvari.
Postavite ciljeve
Šta želimo da ostvarimo povećanjem fizičke aktivnosti? Ciljevi mogu biti različiti i od njih zavisi i budući program treninga. Evo nekih primera:
- Želim da budem zdrav/zdrava
- Želim da imam lepo telo
- Želim da smršam
- Želim da budem jači/jača
- Želim sve gore navedeno bez utroška novca….
Konsultujte se sa lekarom
Ovo je obavezni preduslov. Pre nego što krenemo sa vežbanjem, a to posebno važi za osobe koje imaju neki zdravstveni problem, neophodno je konsultovali se s lekarom. Lekar će dati savet kojom fizičkom aktivnošću možemo da se bavimo za bolje zdravlje, a kojom ne bi smeli da se bavimo.
Organizujte vreme
Da bismo mogli da se bavimo fizičkom aktivnošću potrebno je da sagledamo koje je to najbolje vreme. Ako vremena nemamo dovoljno, onda organizujemo fizičku aktivnost u vreme kada se bavimo drugim aktivnostima. Na primer, idemo na posao koji je udaljen 3 kilometra, ne koristimo automobil već pešačimo ili vozimo bicikl. Na poslu, u toku radnog vremena na kompjuteru, u pauzi, uradimo 10 čučnjeva. Pri dolasku u stan ne koristimo lift već stepenice. U toku dana uradimo 4 serije sklekova ili trbušnjaka u različitom vremenu. Možemo da gledamo tutorijale za vežbanje na mobilnom telefonu umesto da gledamo nebitne sadržaje i ujedno da vežbamo.
Testirajte fizičku spremnost
Kada krenemo sa treningom prvo uradimo test fizičke spremnosti. Svaku vežbu radimo do granica naših mogućnosti. Na primer uradimo maksimalni broj sklekova, zgibova, trbušnjaka, čučnjeva, trčimo ili hodamo određeno vreme ili daljinu, podignemo određenu težinu maksimalni broj puta. Kakvi god rezultati bili, a svakako će biti poražavajući, oni su nam početna osnova za praćenje našeg napredovanja kroz fizičku aktivnost. Zapišite rezultate i vremenski, na nekih mesec dana uradite ponovni test i uporedite rezultate. Videćete sigurno da ste napredovali i postavljaćete sebi dalje ciljeve.
Kada konačno krenete…
Oblikujte trening prema sebi
Trening oblikujemo po svojim mogućnostima. Početni trening može da obuhvati deo vežbi kao što su sklekovi, trbušnjaci, čučnjevi sa ili bez dodatnog opterećenja. Ove tri osnovne vežbe su dobra polazna osnova za razvoj snage i mišića. U početku trudite se da pravilno radite osnovnu vežbu. Kako napredujete možete uvoditi varijacije, pa na primer, možete raditi sklekove sa užim ili širim uporom i slično.
Bitno je da se prilikom vežbanja ne ide na 100% mogućih ponavljanja u svakoj seriji jer će umor onemogućiti da vežbamo dalje.
Što se hodanja kao fizičke aktivnosti tiče, bitno je da se odredi staza koju želimo da pređemo i da hodanje radimo umereno intenzivnim tempom, a to znači da prilikom hodanja osetimo blago zatezanje u mišićima nogu i zadnjice kao i umerenu kratkoću daha. Stazu dalje povećavamo kako napredujemo, povećavamo tempo i nagibe terena, opterećenje prilikom hodanja (npr. ranac sa težinom). I sve to prosto i jednostavno, bez gubljenja volje.
Planirajte svoj trening
Da bi bolje vežbali potrebna nam je organizacija. Napravite plan vežbanja i pridržavajte se istog, na primer:
- Ponedeljak: sklekovi, trbušnjaci, čučnjevi
- Utorak: šetnja
- Sreda: sklekovi, trbušnjaci čučnjevi
- Četvrtak: šetnja
- Petak: sklekovi, trbušnjaci, čučnjevi
- Subota i nedelja: slobodne aktivnosti
Plan koristite nekih mesec dana, a onda ga menjajte zbog razbijanja monotonije i boljeg napredovanja.
Uštedu vremena možemo postići vežbanjem kružnom metodom. Primer bi bio da uradimo prvo seriju sklekova, zatim seriju čučnjeva, pa seriju trbušnjaka i zatim tako u krug. Kako jačamo i telo nam traži izazovnije vežbanje, menjamo i onda radimo više serija jedne vežbe.
Prednosti fizičke spremnosti
Prednosti koje ćete osetiti, ako redovno i istrajno radite na sebi biće:
- Veća snaga
- Lepši izgled
- Unapređena psihofizička izdržljivost
- Bolje zdravlje
- Veća koncentracija
- Psihička stabilnost
- Bolje organizacijske i planerske sposobnosti
- Povećana otpornost na stres
- Bolja motivacija
- Kreativnost u usponu
- Zdrav san
- Kvalitetnija ishrana
- Duži i kvalitetniji život…
Spisak prednosti i pozitivnog je poduži, a i sami ćete vremenom uvideti i napraviti svoju listu napretka. Svakako, nećete se razočarati.
U nekom od narednih članaka pisaćemo detaljnije o fizičkoj pripremi kao i o treningu za pripremu za krizne situacije.
Zaključak
Fizička spremnost u urbanoj džungli neophodna je za savremenog čoveka. Ta neophodnost se ogleda u održavanju i povećanju zdravlja, sposobnosti nošenja sa stresom urbanog življenja i sveukupnom poboljšanju kvaliteta života. Svako može povećati svoju fizičku spremnost kroz osmišljen i organizovan program vežbanja, koji je besplatan i efikasan. Prednosti fizičkog vežbanja su velike kako za čoveka tako i za zajednicu. Sa fizičkom aktivnošću može se početi već od danas.
Zato najbolji trenutak da zasadite vaše drvo uspeha i počnete sa fizičkom aktivnošću je danas, a plodove ćete ubrati kroz sveukupno bolji psihofizički potencijal koji ćete izgraditi negom i brigom za to vaše drvo, odnosno za vaše fizičko stanje.
Urbani Survivalista 
Постави коментар