Urbano preživljavanje postaje vrlo popularna tema za razmišljanje i razmatranje. Postoji rastuća zajednica ljudi koji organizuju život u urbanom okruženju, fokusirajući se na minimalizam. Sa druge strane, tehnologija je prednost savremenog čoveka jer omogućava gotovo sve njegove potrebe štedeći mu vreme i resurse. Ova dva pristupa su na prvi pogled suprotstavljena. Ako malo bolje sagledamo stvari, ove dve „suprotnosti“ se mogu međusobno dopunjavati i koristiti kao alati za stvaranje sigurne i održive okoline za preživljavanje u urbanim sredinama.
Urbani način života stvara sve veći pritisak na čoveka koga savremena ekonomija vidi kao potrošača. To često navodi ljude da iscrpljuju resurse, kako materijalne tako i mentalne. Javlja se stalna potreba za praćenjem trendova. Bombardovani smo neverovatnom količinom informacija kroz psihološki vrlo napredno razvijene sisteme na mrežama i u medijima. Opterećeni smo u velikoj meri nepotrebnim sadržajima koji nas dovode u zabludu da moramo da posedujemo najnovije tehnologije, da trošimo svoj novac za kupovinu nepotrebnih stvari i da svoj stil života vodimo kao individualci po devizi “ uzmi sve što ti se nudi, jedan je život, ti si najvažniji…“. To čak toliko menja postojeće društvene odnose da se gubi zajednica ljudi već prerasta u skup pojedinaca sa svojim isključivo ličnim interesima.
Svaka akcija ima svoju reakciju. Tako i ovaj urbani tehnološko-tehnokratski život koji pruža obilje, negira odgovornost i gaji sebičluk stvara reakciju u vidu minimalizma kao koncepta koji se opire takvom stilu. Koliko puta ste poželeli da odete negde u zabačene krajeve, da živite jednostavnim životom skoro primitivnim, gajite domaće životinje i biljke i pobegnete od urbanog ludila? I kako se krećemo ka ozbiljnijim godinama ove želje su sve jače.
A da li je i to ispravno? I možemo li živeti i preživeti minimalistički bez upotrebe tehnologije u savremenom svetu?
Minimalizam kao koncept, plus i minus
Minimalistički pristup urbanom životu i preživljavanju u urbanim uslovima se fokusira na osnovne resurse i minimalno korištenje stvari u svakodnevnom životu.
To uključuje život bez nepotrebnog materijalizma i životni stil koji smanjuje troškove života.
Na primer, planiramo da obavimo kupovinu u prodavnici koja je od našeg stana udaljena oko kilometar tako što ćemo umesto automobilom do te prodavnice otići peške ili biciklom. Takvim odlaskom uštedećemo na gorivu i troškovima upotrebe vozila, a ujedno ćemo poboljšati svoje zdravlje jer ćemo biti fizički aktivni. Pored toga, dobro ćemo razmisliti šta i koliko ćemo kupiti. Biraćemo stvari koje su nam stvarno neophodne u potrebnoj količini jer ne možemo previše poneti koliko bi povezli automobilom. Time ćemo dodatno uštedeti novac jer nećemo bespotrebno kupovati. Ako živimo ovakvim stilom smanjujemo potrošnju novca koji možemo da usmerimo na nabavku kvalitetne opreme za preživljavanje. Na ovaj način smo osigurali da svi članovi porodice imaju neophodne resurse za preživljavanje u kriznim situacijama.
Uz to, minimalistički pristup podstiče razmišljanje o održivosti i mogućnostima za recikliranje i ponovnu upotrebu predmeta koji se koriste u svakodnevnom životu. Tako se može pomoći u smanjenju negativnog uticaja na okolinu i dugoročnoj održivosti gradskih sredina. Praktikovanjem minimalizma uče se i obnavljaju veštine kao što su kuvanje hrane, popravke stvari, orijentacije u prostoru i mnoge druge koje savremeni čovek slabo koristi zbog dostupnosti svega.
Međutim, nije sve crno ili belo. Jednostavno, život u 21.veku ne može da isključi tehnološki napredak i minimalizam se u tom delu ne može primeniti u potpunosti jer stil života pračoveka nije za ovo vreme. Ako ne koristimo savremenu tehnologiju kao što su struja, voda, kanalizacija, pametni uređaji, društvene mreže i ne vodimo društveni život onlajn u jednom delu, mi jednostavno ne možemo opstati. Urbani čovek ne može sam loviti i uzgajati hranu u urbanoj sredini i mnogo zavisi od lanca snabdevanja koji je razvijen da obezbedi takav život u gradu.
Kada je u pitanju preživljavanje u urbanoj sredini, minimalistički pristup može da nam pomogne da se prilagodimo nepredvidljivim situacijama. U slučaju prirodnih katastrofa, kvarova na strujnoj mreži ili drugih neplaniranih događaja, minimalizam nam može omogućiti da preživimo sa manje stvari i resursa. Na primer, ukoliko imamo manje elektronskih uređaja i uređaja koji troše struju, možemo produžiti trajanje baterija i štedeti energiju. Takođe, manja količina nameštaja i drugih predmeta može nam omogućiti da brzo napustimo svoj dom u slučaju evakuacije.
Tehnologija, dobre i loše strane
Tehnologija pomaže da pristupimo vitalnim informacijama i resursima. Tehnologija olakšava život i stvara mogućnosti za napredovanje u mnogim sferama života jer smanjuje vreme potrebno za traženje resursa i omogućava dostupnost informacija o svemu. Svakog dana tehnologija je sve moćnija, brža, sa aplikacijama koje sve više omogućavaju urbanom čoveku da u kratkom roku ostvari svoje planove.
Tehnologija i elektronski uređaji su postali neizostavan deo naših života. Mobilni telefoni, tableti, računari i drugi uređaji su nam dostupni gotovo svuda i olakšavaju nam mnoge svakodnevne aktivnosti.
Tehnologija takođe može da nam pomogne da se pripremimo za nepredviđene situacije. Postoje mnoge aplikacije i uređaji koji nam mogu pomoći da pratimo vremenske uslove, upozoriti nas na prirodne katastrofe i obaveštavati nas o drugim hitnim situacijama. Takođe, postoje i uređaji koji nam omogućuju da filtriramo vodu ili generišemo sopstvenu električnu energiju u slučaju prekida na javnoj mreži.
Uz to, tehnologija nam može pomoći da se bolje organizujemo i planiramo svoj život u urbanoj sredini. Aplikacije za planiranje obroka ili organizovanje rasporeda mogu da nam pomognu da štedimo vreme i novac. Isto tako, aplikacije za praćenje troškova i upravljanje budžetom mogu nam pomoći da smanjimo troškove i upravljamo novcem na efikasan način.
Međutim, tehnologija može da nas zavara da mislimo da nam je potrebno više stvari nego što zaista treba. Kupovina novih elektronskih uređaja i njihova stalna nadogradnja može da nas dovede do potrošačke zavisnosti i nepotrebne potrošnje novca.
Postoji rizik od zavisnosti od tehnologije, posebno od društvenih mreža i drugih oblika digitalne komunikacije. Ova vrsta zavisnosti može da ima negativan uticaj na naše mentalno zdravlje, pa je važno da pronađemo balans između korišćenja tehnologije i provedenog vremena u stvarnom svetu.
Tehnologiju treba koristiti kao alat za olakšavanje života, a ne kao zamenu za razvoj osnovnih veština i znanja. Ne možemo se pouzdati u mašine i programe, a da zapostavimo svoj razum i fizičke sposobnosti. Ne možemo živeti glavom u virtuelnom, a telom u fizičkom svetu.
Važno je imati na umu da je preživljavanje u urbanim sredinama složen proces koji zahteva različite veštine i resurse. Minimalistički pristup i tehnologija mogu biti korisni alati za uspešno preživljavanje, ali je takođe potrebno razviti veštine kao što su priprema hrane, prva pomoć, samoodrživost i bezbednost. Važno je posedovati raznoliku bazu znanja i resursa, tako da se možete prilagoditi različitim situacijama koje se mogu pojaviti u urbanim sredinama.
Tehnološki minimalizam – pomirenje suprotnosti
Minimalizam i tehnologija , kada je u pitanju urbani život i preživljavanje, nisu nužno suprotstavljene ideologije. Mogu se koristiti zajedno kao deo sveobuhvatnog pristupa preživljavanju u urbanim sredinama. Važno je pronaći pravu ravnotežu između minimalističkog pristupa i tehnologije, da bi se uzimalo najbolje i iz jednog i iz drugog pristupa. Ta ravnoteža, odnosno dobro izbalansiran odnos između njih je upravo tehnološki minimalizam.
Kada se koriste zajedno, minimalistički pristup i tehnologija mogu pomoći u stvaranju održive okoline za preživljavanje u urbanim sredinama. Minimalistički pristup može pomoći u smanjenju potrošnje, stvaranju održivog načina života i razvijanju veština kao što su samoodrživost i ponovna upotreba resursa. Tehnologija može pomoći u pristupu vitalnim informacijama i resursima, kao i u stvaranju efikasnog i sigurnog okruženja za preživljavanje.
Jedan primer tehnološkog minimalizma su aplikacije koje nam pomažu da organizujemo naše svakodnevne obaveze. Aplikacije na mobilnom telefonu nam omogućavaju da vodimo evidenciju o našim obavezama i da ih organizujemo na način koji nam najbolje odgovara. Na ovaj način smanjujemo stres i osećaj preopterećenosti, a istovremeno koristimo minimalnu količinu resursa i energije.
Još jedan način da kombinujemo minimalizam i tehnologiju jeste korišćenje uređaja koji su višenamenski. Na primer, umesto da posedujemo zasebne uređaje za čitanje knjiga, slušanje muzike, gledanje filmova i igranje igrica, možemo da koristimo jedan uređaj koji obavlja sve ove funkcije. Na ovaj način štedimo prostor i novac, a istovremeno koristimo minimalnu količinu energije i resursa.
Zaključak
Iz svega navedenog vidimo da minimalizam i tehnologija nisu suprotstavljene ideologije u kontekstu urbanih uslova života i preživljavanja. Umesto toga, one se mogu koristiti zajedno kao deo sveobuhvatnog pristupa preživljavanju u urbanim sredinama. Minimalistički pristup može pomoći u stvaranju održivog načina života i razvijanju veština, dok tehnologija može pomoći u pristupu vitalnim informacijama i resursima. Važno je da se nađe prava mera zajedničke primene dostupne tehnologije sa minimalističkim pristupom radi uspešnog i manje stresnog života i efikasnog preživljavanja u urbanim uslovima.
O konkretnim primerima pripreme i reagovanja na krizu u urbanim uslovima korišćenjem tehnologije i minimalizma pisaćemo u nekim od narednih članaka.
Važno je da u svemu nađemo meru. Upotrebljavajte pametno tehnologiju i ne zapostavljajte razvoj veština.
Urbani Survivalista 
Постави коментар