Urbano baštovanstvo: hrana iz vašeg stana

Moj paradajz na terasi u centru grada? Kako je to moguće?

Svi volimo da jedemo zdravu svežu organsku hranu koja nije prskana i punjena hemikalijama. Ali kako da smo sigurni da je hrana baš takva? Pa ako kupujemo hranu sa oznakom „organska“ od sertifikovanih proizvođača koja je skuplja od one koja nije „organska“. Ili da sami uzgajamo svoju hranu. Ali gde?

U gradu?

Ma daj, nemam ja baštu, živim u stanu, to nije izvodljivo …

Da, to su uglavnom komentari na predlog da sami uzgajate bar deo svoje hrane u urbanoj sredini. I to zdrave, neprskane, “ organske“. Da pojedete hranu koja je zdrava i ima onu punoću ukusa koga se mi malo vremešniji gradski ljudi sećamo. Da, da, one hrane iz bakine bašte kad smo bili mali, kad baka ubere iz bašte i napravi salatu ili jelo. Jeste, ali baka je živela na selu ili nekoj varošici, pa imala baštu, a mi sad živimo u gradu, u stanovima, betonu…

Ma moguće je!

Problem uzgoja hrane danas

Uzgajanje biljaka za ishranu je po pravilu rezervisano za sela i velike obradive površine i to je i danas glavni izvor odakle dobijamo hranu. Zbog potrebe da se proizvede više hrane za brzorastuću svetsku populaciju, poljoprivreda je podvrgnuta najjačem mogućem pritisku. Uvode se hibridi i GMO kulture, prska se sve jačim i opasnijim hemijskim sredstvima, obradivo zemljište se iscrpljuje gajenjem monokultura, uništavaju se šume i ekosistemi da bi se obezbedilo više obradivog zemljišta. Sa druge strane baca se ogroman procenat proizvedene hrane u svetu jer nije odgovarajućeg oblika i ne može da se proda. A veliki deo svetske populacije gladuje.

Pored toga lanac snabdevanja hrane „od njive do trpeze“ vrlo je dug i rastegnut, pa i po nekoliko hiljada kilometara. Možemo samo da zamislimo koliko se energije troši za snabdevanje, transport i skladištenje takve hrane. A i koliko se dodatno time priroda zagađuje.

Kada izbije neka svetska kriza kao što je COVID-19 ili rat u Ukrajini, ti dugi i komplikovani lanci snabdevanja se kidaju. I eto nestašice i vrtoglavog rasta cena hrane.

U celosti gledano ovaj sistem globalne, intenzivne, nezdrave, profitno orijentisane poljoprivrede i dugih lanaca snabdevanja nije više održiv i treba naći alternativu koja je održiva, ekološki prihvatljiva, sa kraćim putem hrane „od njive do trpeze“.

Urbano baštovanstvo-održiva alternativa

Jedna od alternativa je urbano baštovanstvo. Urbano baštovanstvo je uzgajanje hrane u gradu u urbanim uslovima. Ovaj novi vid proizvodnje hrane je sve popularniji u svetu, pa i kod nas. A razlozi koji opravdavaju ovaj vid uzgoja su:

• Hrana je organska, zdrava i ukusna, puna hranljivih sastojaka;
• Može se uzgajati gotovo sve od voća, povrća, začinskih ili lekovitih biljaka;
• Razvija se nezavisnost po pitanju obezbeđenja hrane u jednoj urbanoj zajednici;
• Put hrane“ od njive do trpeze“ je maksimalno kratak;
• Ekološki održiv način proizvodnje hrane.

Za masovniju proizvodnju hrane u urbanim uslovima već postoje pojedini projekti u svetu. Koriste se stare fabričke hale koje su napuštene ili neki slični prostori . Biljke se intenzivno gaje najsavremenijom tehnologijom . U zatvorenom prostoru svetlost se obezbeđuje posebnom LED rasvetom koja imitira sunčevu svetlost potrebnu za fotonsitezu, a biljke su zasađene u posebne posude, na spratove, tako da se prostor za gajenje obezbeđuje i vertikalno . Proces je praćen senzorima i kompjuterskom tehnologijom koja obezbeđuje najpovoljnije uslove za gajenje uz najmanji utrošak energije. Rezultati su obećavajući i prisustvujemo rađanju novog načina masovne proizvodnje hrane.

U pojedinim školama u razvijenom svetu, pa negde i kod nas, postoje projekti gde đaci sade i neguju povrće koje kasnije jedu u školskom restoranu. Veštine koje tada nauče i doživljaj da pojedu ono što su sami uzgajili danas je ekstremna retkost. Lekcija o samoodrživosti nema cenu.

Gajenje jestivih biljaka je moguće u gradovima. Nisu više usamljeni entuzijastični pokušaji da se na krovu zgrade ili malom delu zemlje napravi bašta i gaji povrće i lekovito ili začinsko bilje.

Kada gajite nešto vi istovremeno uzgajate i svoju dušu. Taj proces od klijanja biljke iz semena, rasađivanja, okopavanja, negovanja, zalivanja i na kraju branja ne razvija samo biljku nego i vas.

Primeri kako se može praviti urbana bašta u gradu mogu biti:

• Bašta na krovu zgrade- ova varijanta je dobra ako se udružite sa komšijama i radite zajedno. Takođe, krov zgrade je osunčan ceo dan tako da biljke imaju odlične uslove za rast.
• Bašta pored zgrade– obično ako postoje zemljane površine. Isto je odlična stvar za zajedničko druženje i rad na istom projektu sa komšijama.
• Bašta na terasi- ovaj tip uzgoja je individualni ili porodični projekat. Jestivo bilje možete da sadite u saksije, žardinjere, kante, a da konstrukciju ograde terase koristite za kačenje saksija ili kao potporu za rast biljke.
• Bašta u stanu– izvodljiva je, a najčešće se koristi za začinske i lekovite biljke . Potrebno je samo da se biljke postave na mesto u stanu gde ima dnevne svetlosti. I ako se čini na prvi pogled da tu ne može puno da se uzgoji, može da vas iznenadi lep i dobar rod.

Kako započeti?

Kao i svaki projekat, istraživanjem. Istražite koje su biljke dobre za urbano baštovanstvo, kakvo seme i kako da ga zasejete, kakva im podloga treba, u kom mesecu se sade, mogu li da se sade u saksijama i žardinjerama, kako se oprašuju, zalivaju i slično. Koristite savremenu tehnologiju, mnogo korisnih informacija imate na internetu sa video tutorijalima.

Video koji pokazuje jedan primer uzgoja paradajza u visećim plastičnim flašama možete videti ovde.

A kada završite istraživanje, počnite. Usudite se i zaprljajte ruke. Baštovanstvo je fizički posao koji ima izuzetan uticaj i na poboljšanje mentalnog zdravlja.

Koristi urbanog baštovanstva

Korist za vas od urbanog baštovanstva može biti višestruka. Razvijate veštinu gajenja jestivog bilja . Razvijate inventivnost i stvaralački duh. Obezbeđujete sebi fizički rad i psihičku smirenost jer rad sa biljkama neverovatno umirujuće deluje na čoveka. Stvarate sebi zdravu hranu, a kad uzgojite plod i pojedete, dobijate najlepši osećaj, jedete hranu koju ste sami proizveli.

Kako prekomponovati um na gajenje jestivih biljaka. Zašto ne pokušate da razmišljate da umesto ukrasnog bilja sadite jestivo bilje? Mnoge jestive biljke u toku svog rasta, razvoja, cvetanja i davanja plodova izgledaju izuzetno lepo i privlačno. Bašta na terasi može da bude vaša Zen ili rajska bašta, kutak gde provodite vreme za opuštanje i razmišljanje o pozitivnim stvarima. To je vaš lični jeftini projekat koji vam od ideje do realizacije daje praktičnu potvrdu da je vaša posvećenost nagrađena. A ako sadite i začinsko i aromatično bilje, zamislite tek kakav je osećaj da svoje jelo začinite aromom sopstvenog začina od peršuna ili bosiljka ili da popijete lekoviti čaj od svoje mente ili hajdučke trave. Uz to dostupni su vam prirodni lekovi za lečenje kao alternativa u situacijama kada nemate apoteku u blizini ili dođe do nestašice lekova.

Veštine koje razvija urbano baštovanstvo

Prva veština koju razvijate urbanim baštovanstvom je inventivnost. Koristeći male prostore, nove metode gajenja, savremene tehnologije i sveprisutno znanje sa interneta, razvijate ideje i sprovodite u delo. Druga veština koja je bitna je razvoj samoodrživosti. Gajenjem svoje hrane postajete nezavisni od sistema, što može biti vrlo korisno u vreme krize i nedostataka resursa. Sledeća veština je veština improvizacije. Vi nalazite razna rešenja, npr. umesto saksija koristite plastične flaše, umesto sistema navodnjavanja koristite pribor za infuziju i slično. Umesto da kupite zemlju, vi pravite humus od organskog otpada koji stvarate od hrane koju jedete. Mogućnosti za razvoj veština i veštine koje razvijate za urbano preživljavanje su bez granica.

Zaključak

Urbano baštovanstvo je trend u obezbeđivanju hrane za sve veću populaciju i jedan od načina obezbeđenja hrane u budućnosti. Prednosti urbanog baštovanstva su vezane za povećanje prinosa i kvaliteta zdrave hrane korišćenjem ograničenog prostora u samoj urbanoj sredini, čime se smanjuju troškovi proizvodnje i transporta hrane. Stanovnici gradova mogu da razvijaju samostalnost uzgajanjem svoje hrane na terasama i u stanovima ili krovovima svojih zgrada. Sam rad na gajenju hrane utiče pozitivno na psihičko stanje čoveka.

Zato, uprljajte ruke i očistite misli, budite urbani baštovani, gajite svoju hranu i budite nezavisni, zdravi i zadovoljni svojim životom.