Koliko ste stvarno spremni za urbanu krizu? Većina odgovora na ovo pitanje bila bi “ malo“ ili „nimalo“.
Evo i zašto!
Verujemo u savremeni sistem i pravovremene reakcije nadležnih institucija ako dođe do vanrednih okolnosti u urbanoj sredini.
Statistike i zdrav razum kažu: Ti si taj/ ta od koga/ koje tvoj opstanak zavisi! I da li si stvarno spreman/ spremna da svoj život poveriš instituciji koja u tom trenutku može biti paralisana ili usmerena na rešavanje drugih, za nju bitnijih problema?
Zato je sada pravi trenutak za početak priprema.
U raznim kriznim situacijama može doći do poremećaja ili prekida snabdevanja osnovnih životnih potrepština kao što su hrana, voda, struja. Najbolji mogući način da se prevaziđe je da imamo pripremljene zalihe za krizne situacije.
Zalihe u krizi postaju ključni faktor za preživljavanje i dobrobit nas i naše porodice. U članku ćemo istražiti zašto su zalihe neophodne i kako ih pravilno organizovati.
Prvo i najvažnije, zašto su zalihe neophodne?
Kada se u urbanom okruženju desi krizna situacija, poput prirodnih katastrofa, terorističkih napada ili nestanka struje, uobičajeni izvori snabdevanja mogu biti prekinuti ili otežani. Prehrambeni lanci mogu biti poremećeni, a trgovine zatvorene.
U takvim trenucima, zalihe hrane, vode, lekova i drugih osnovnih potrepština postaju vaša linija odbrane od gladi, žeđi i drugih nevolja.
Posedovanje zaliha povećava vašu stopu preživljavanja krize i pozitivno utiče na volju da se kriza izdrži i prevaziđe.
Važno je unapred planirati zalihe
Planiranje zaliha je neophodan preduslov za uspešno formiranje potrebnih količina hrane, vode i drugih potrepština.
Da bi uspešno planirali zalihe treba da razmislite koliko dugo želite biti samodovoljni bez odlaska u prodavnicu.
Preporuka je da krenete od malog i da nastavite do kriznih zaliha koje vam omogućavaju duži vremenski period samodovoljnosti.
Kada planirate hranu, birajte namirnice koje imaju duži rok trajanja i koje ne zahtevaju posebne uslove čuvanja. Tu spadaju konzervirana hrana, pirinač, testenine, sušeno voće i orašasti plodovi.
Dnevne zalihe su početak i tu treba da razmislite koliko obroka hrane i vode trebate da imate pri ruci. Na primer, formirajte zalihe hrane za tri obroka: doručak, ručak i večeru, dodajte neku energetsku pločicu za užinu i obezbedite do 2400 kalorija energije za dnevnu zalihu hrane po osobi. Pri formiranju dnevnih zaliha hrane bitno je da balansirate odnos belančevina, ugljenih hidrata i masti. Zalihu vode obezbedite od najmanje 3 litra po osobi dnevno.
Dnevne zalihe možete relativno brzo i jeftino obezbediti u skladu sa vašim finansijskim mogućnostima. Bitno je da obezbedite zalihe za svakog člana vaše porodice ili zajednice.
Krizne zalihe su zalihe koje je potrebno obezbediti za autonomiju od tri dana. Još ih zovemo i 72-časovne zalihe i o njima smo pisali u ovom članku: 72-satni komplet za vanredne situacije – spas u zao čas.
Dvonedeljne zalihe su preporuka. Američka agencija za vanredne situacije preporučuje ovaj nivo zaliha. Preporuka je bazirana na iskustvima iz kriznih situacija.
Dugoročne zalihe kao što su mesečne, tromesečne i godišnje su napredni nivo vaše lične pripreme i ako ste krenuli u njihovo formiranje znači da ste ozbiljno planirali vašu samoodrživost.
Pored hrane i vode, važno je da imate i druge osnovne potrepštine. Ovo uključuje lekove, higijenske proizvode, baterije, sveće, upaljače, toalet papir, sredstva za čišćenje i ostale predmete koji vam mogu zatrebati tokom krize. Takođe, ne zaboravite na adekvatnu odeću i obuću, kao i na toplu ćebad ili vreću za spavanje u slučaju gubitka grejanja ili prekida snabdevanja električnom energijom.
Organizacija zaliha
Organizacija zaliha podrazumeva način skladištenja, čuvanja i rotacije zaliha.
Skladištenje zaliha je korak koji preduzimate odmah posle nabavke zaliha. Skladištite vaše zalihe u stanu na mestima koja omogućavaju lak pristup u kriznim situacijama. Pored stana, možete skladištiti zalihe u vašim rančevima ili torbama za evakuaciju, u podrumu, na vašem poslu kao i u automobilu. Možete formirati i tajne zalihe, u blizini vašeg stana, blizu puta evakuacije ili na lokaciji na koju ste planirali da se evakuišete u slučaju krize.
Čuvanje zaliha je deo organizacije zaliha koji traži da zalihe budu zaštićene od atmosferskih uticaja, kao i od ljudskog faktora. Tu mislimo na to da o vašim zalihama ne govorite nikom jer može da se desi da u krizi ljudi koji nemaju svoje zalihe, a znaju da vi imate traže od vas da im te zalihe date. To se može pretvoriti u otimanje vaših zaliha, pa i u ugrožavanje vašeg života.
Rotacijom zaliha obezbeđujete da uvek imate ispravne i sveže zalihe kod vas. Napravite plan rotacije zaliha koje imaju rok upotrebe i trošite zalihe koje su pred istekom roka. Primera radi, ako jedete konzervu pasulja kome rok ističe za tri meseca, odmah nakon ili pre toga kupite konzervu sa dužim rokom trajanja i ubacite u zalihe.
Zalihe nisu jedini aspekt preživljavanja u krizi
I ako su jedan od ključnih uslova za opstanak u krizi, nisu i jedini uslov. Pored zaliha od najveće važnosti je da imate znanje, veštine i volju za suočavanje sa krizama. Pored toga, važno je da gradite odnose u zajednici u kojoj živite, a posebno za slučaj krize.
Zaključak
U zaključku, zalihe predstavljaju ključni faktor za preživljavanje u urbanoj krizi. Planiranje unapred, organizacija i redovno održavanje zaliha hrane, vode i drugih osnovnih potrepština može vam pružiti mir i sigurnost u slučaju nepredviđenih događaja. Ne zaboravite da održavate ravnotežu između zaliha i drugih aspekata preživljavanja kako biste bili pripremljeni za sve izazove koje urbana sredina može doneti.
Ostanite sigurni i spremni!
☢️PRIRUČNIK ZA URBANO☢️ ☣️PREŽIVLJAVANJE☣️
E- knjiga koja vas vodi u osnove priprema za sve vrste kriza u urbanom okruženju.
Budite spremni, krize neće da vas čekaju.
Odlučnost je esencija otpornosti na krize🦾🦾🦾
Priručnik možete preuzeti na sledećim linkovima:
📌Priručnik za urbano preživljavanje PDF 🇷🇸🇭🇷🇧🇦🇲🇪
📌Urban Survival Handbook PDF 🇬🇧🇨🇦🇺🇸🇦🇺
📌Urban Survival Handbook Amazon Kindle 🇺🇸🇦🇺🇨🇦🇬🇧
Urbani Survivalista 
Постави коментар