Improvizacija: neophodna veština za urbanu krizu

Koliko puta vam se desilo da morate da uradite nešto drugačije da biste savladali neki trenutni problem? A niste imali dovoljno vremena i resursa da biste problem rešili na normalan način?

A šta mislite, kada dođe do krize, da li ćete imati dovoljno vremena i resursa da se iz krize izvučete i da se oporavite? I još da napredujete?

U današnje vreme, savremeno doba naizgled neograničenih resursa, vi svoje probleme rešavate na već jasne načine.

Stil rešavanja je: problem-resurs- rešenje.

Međutim, savremene krize i prirodnog i ljudskog porekla pokazuju da nam se iz šablona rešavanja problema uglavnom oduzmu resursi. I onda padnemo u očajanje jer nam se čini nemogućim da problem rešimo.

Tada na scenu stupa improvizacija kao kreativno oruđe ljudskog roda koja nam je omogućila da evoluiramo  iz životinjske vrste i budemo gospodari sveta.

Sta je improvizacija?

U najkraćem, improvizacija je veština rešavanja problema korišćenjem dostupnih sredstava.

Primera radi,  ako nemate adekvatan alat da popravite neku neispravnu stvar, vi možete da uzmete neki predmet koji može poslužiti umesto tog alata. Ako nemate adekvatan zavrtanj da bi se antena držala na radio – prijemniku, vi možete da stavite žicu i da je zategnete.

Ili potreban vam je ranac za nošenje nekog tereta, vi možete ranac improvizovati od pantalona koristeći nogavice kao noseće remenove.

Da li nam je improvizacija neophodna?

Odgovor na ovo pitanje je- DA. Koliko god imali dostupne resurse dinamika promene u urbanim sredinama je velika i ta dinamika može u trenutku da izvuče ili uništi resurse.

Primer bi bila električna energija koja je širom dostupna ali ista može u trenutku nestati zbog havarije, sto je jedna uglavnom kratkotrajna urbana kriza. Kako prevazići nestanak struje? Ako nemate alternativni izvor kao što su solarne ploče ili vetrogeneratori, možete da koristite, na primer, akumulator iz automobila radi osvetljenja.

Kako razvijati veštinu improvizacije?

Improvizaciju možete da razvijate korišćenjem svog uma. Najbolji način je tehnika mentalne simulacije.

Tehnika je mentalna vežba i u najkraćem se svodi na to da  zamislite probleme i pokušate da ih rešite razmišljanjem, na sledeći način:

• Zamislite problem koji trebate da rešite, počnite od nekih lakših i konkretnih i kako vežbate idite na teže i komplikovanije;
• Isključujte iz razmišljanja jedan po jedan od planiranih resursa kojima se redovno rešava zamišljeni problem;
• Gledajte raspoložive predmete oko sebe i razmišljajte kako ih možete pretvoriti u resurse za rešavanje zamišljenog problema.

Mentalna simulacija razvija vaše umne sposobnosti za krizu. Princip mentalne simulacije primenjivao je Nikola Tesla kada je razvijao svoje pronalaske.

Razvoj praktičnih veština je drugi deo priče.

Nakon što ste u glavi smislili rešenje problema, pristupite praktičnom korišćenju dostupnih predmeta i pretvorite ih u resurse.

Eksperimenti su najbolji način da potvrdite da li je vaša mentalna simulacija dobra za primenu improvizacije u rešavanju problema.

Zaključak

Improvizacija je i danas u savremenom dobu vrlo važna veština. Često je nezaobilazna u savremenim krizama koje u trenutku oduzimaju resurse za dalji nastavak normalnog života.

Improvizaciju je potrebno da vežbate u normalnim vremenima i da budete spremni za eventualne krize.

Najbolji način vežbanja improvizacije je spoj razmišljanja i praktičnog rada. Time razvijate sposobnosti improvizacije ili snalaženja u kriznim situacijama bez dostupnih resursa.

Vežbajte improvizaciju jer vam može pomoći u krizama i možda spasiti i život.