„Bug in“ ili „bug out“: ostanak ili evakuacija

U toku krize u urbanom području dolazi do narušavanja osnovnih uslova za život. Bez struje, vode, pa i interneta danas je život nezamisliv. Posebno ugrožava dužina i opasnost po život i zdravlje koju kriza donosi. Šta raditi u toku takvih dešavanja, napustiti područje krize ili ostati?

Šta je „bug in“ i „bug out“

Termin „bug“( engleski: buba) u preperskom rečniku se odnosi na specifičan rečnik koji koriste pripadnici zajednice prepera (ljudi koji se pripremaju za vanredne situacije i katastrofe). Termin se koristi zbog neprimetnosti i tišine u kojoj se bube pomeraju što je osnov preživljavanja u krizama.

„Bug in“ je termin za ostanak kod kuće ili na bezbednom mestu u urbanom području tokom vanredne situacije ili krize.

„Bug out“ je termin koji znači napustiti dom i otići na unapred pripremljenu lokaciju za evakuaciju.

Oba koncepta su ključna u preperskoj kulturi i pripremama za preživljavanje u različitim scenarijima.

Prednosti i nedostaci „bug-in“

Suštinski, prednost kod ostajanja u svom stanu ili skloništu je veća nego evakuacija. 

Razlog za to je što ste na poznatom terenu, ne morate trošiti resurse da biste se evakuisali, ne izlažete se dodatnim opasnostima i lako mogu da vas pronađu službe za spasavanje i pomoć u krizama.

Preduslovi za uspešno ostajanje u svom stanu u toku krize su:

• Imate dovoljno zaliha hrane i vode, lekova i drugih potrepština koji vam omogućavaju da ne morate da izlazite napolje dok kriza ne prođe;
• Osigurali ste i utvrdili svoj stan ili sklonište da ne može lako da se nasilno uđe u isti ili da vas spoljašnji uticaji onemoguće da opstanete u mestu;
• Kriza je kratkoročna i ne ugrožava direktno prostor gde živite (npr. zemljotres, poplave, požari ili bombardovanja mogu ugroziti vaš stan ili sklonište).

Nedostaci ove taktike urbanog preživljavanja su, pre svega, nemogućnost dugog opstanka u slučaju dugih kriza i kriza koje direktno ugrožavaju područje u kome boravite.

Prednosti i nedostaci „bug-out“

Prednost evakuacije na unapred odabranu i pripremljenu lokaciju je ta što se sklanjate iz područja pogođenog krizom čime spašavate život i zdravlje.

Preduslovi za uspešnu evakuaciju na predviđenu lokaciju su:

• Potrebno je da unapred odaberete i dobro poznajete puteve evakuacije do željene lokacije;
• Potrebno je da dobro razradite i uvežbate plan evakuacije pre krize;
• Sredstva kojima se evakuišete ( automobil, motocikl i slično) moraju biti unapred pripremljena i podešena za evakuaciju;
• Morate biti dobro psihofizički pripremljeni za evakuaciju, uz sposobnost prevazilaženja neočekivanih problema;
• Lokacija na koju se evakuišete mora biti pripremljena i opremljena hranom, vodom, alatom, priborom i drugim potrepštinama za uspešno preživljavanje kada dođete i ostanete na njoj;
• Potrebno je da na vreme obezbedite tajne zalihe na putu evakuacije što može da vam spase život posebno ako ostanete bez onoga što ste poneli ili niste stigli da ponesete.

Nedostaci ove taktike urbanog preživljavanja su što troši mnogo resursa, kako u pripremi tako i u samoj evakuaciji i što traži dosta uvežbavanja i psihofizičke spremnosti. Obezbeđenje evakuacionih torbi ( bug-out bag), priprema vozila, pravljenje tajnih zaliha i uređenje lokacije za evakuaciju zahtevaju vreme, novac, tajnost u radu, što je vrlo naporno i zahtevno za urbanog čoveka.

Kombinacija taktika je ključ

Najbolji način u pripremi za krizu je da se „bug-in“ i „bug-out“ kombinuju. 

Ako znamo da su savremene krize nepredvidive po pitanju njihove jačine i trajanja, svakako je bolje spremati se za oba scenarija.

Kombinacija može biti da jedno vreme provedete u svom stanu ili skloništu i da se kasnije, ako se kriza dalje razvija, evakuišete na unapred pripremljenu lokaciju.

Ovakvo kombinovanje taktika zahteva njihovo uvežbavanje i dobru pripremu.

Resursi koje ste obezbedili za jednu taktiku mogu da se koriste i za drugu. Na primer, ako imate spremne evakuacijske torbe i zalihe hrane i vode za evakuaciju, a nije potrebno da se evakuišete, možete ih koristiti da produžite sebi boravak u stanu ili skloništu ako kriza traje duže nego što ste se pripremali.

Isto i u drugom slučaju, ako je potrebno da se evakuišete, a imate dovoljno prostora u vozilu, možete poneti više stvari kao i zalihe hrane i vode iz rezervi koje su vam bile pripremljene za ostanak u stanu.

Zaključak

„Bug-in“ i „bug-out“ kao taktike urbanog preživljavanja su deo priprema za krize. U terminologiji pripremača za krize znače ostajanje na trenutnoj lokaciji ili evakuaciju na pripremljenu lokaciju.

Obe taktike imaju svoje prednosti i mane kao i preduslove koje treba ispuniti za uspešno korišćenje u toku kriza.

Pripreme za krizu su najuspešnije ako kombinujete taktike.  Resursi potrebni za jednu mogu se preraspodeliti na drugu taktiku ako je ona povoljnija za preživljavanje i obratno.

Oba koncepta su ključna u pripremama za preživljavanje u urbanim krizama i preporuka je da ih uvrstite u svoje planove.

Kap znoja više za pripremu u mirno vreme donosi spas u vreme krize.

Preporučujemo da pročitate i druge članke na sajtu koji mogu da vam pomognu u pripremi za krizu za uspešnu primenu ovih taktika.