Vaša porodica je spremna. A vaša zgrada?

Plan za prvih 72 sata kada stanu struja, voda, lift ili komunikacija

Subota, 19.40. Nestala je struja. Lift je stao između spratova, u hodniku nema svetla, a iz stanova na vrhu zgrade javljaju da voda slabi. Mobilna mreža je preopterećena.

U grupi stanara pojavljuju se dve poruke:

„Svi odmah napolje!“

„Ne izlazite, čuo sam da nije bezbedno.“

Za deset minuta ima mnogo poruka, a gotovo nijedne proverene informacije. Na osmom spratu živi starija osoba koja teško hoda. Jednoj porodici je dete samo u stanu. Neko ima komplet prve pomoći, neko baterijsku lampu, a neko zna kako zgrada funkcioniše — ali niko ne zna ko šta treba da uradi.

To je trenutak kada shvatamo da pripremljen stan i pripremljena zgrada nisu isto.

Zgrada je zajednički sistem

Možete imati vodu, hranu, lekove i napunjen powerbank. Ipak, izlaz iz vašeg stana vodi kroz prostor koji delite sa desetinama drugih ljudi.

Stanari koriste isto stepenište, lift, ulazna vrata, garažu, vodovodne instalacije, protivpožarnu opremu i pristup za hitne službe. Kada jedan deo sistema prestane da radi, nastaju novi problemi: lift postaje neupotrebljiv, hodnici ostaju u mraku, elektronska vrata se možda ne otvaraju normalno, a u zgradama sa pumpama može biti ugroženo snabdevanje vodom na višim spratovima.

Zato se urbana priprema ne završava na vratima stana.

Zašto baš 72 sata?

Evropska strategija pripremljenosti preporučuje da stanovništvo bude sposobno da najmanje 72 sata zadovoljava osnovne potrebe tokom ozbiljnog poremećaja. To ne znači da će pomoć sigurno stići trećeg dana niti da treba očekivati katastrofu. Znači da službe u prvim satima moraju da daju prednost požarima, povređenima i najugroženijim područjima.

„UNDP Srbija“ (https://www.undp.org/serbia/news/strengthening-collaboration-urban-resilience-serbia) među važnim urbanim rizicima izdvaja toplotne talase, požare, probleme sa vodom, energijom, javnim zdravljem i ranim upozoravanjem. Kao zajednički problem pojavljuje se nedovoljna saradnja.

Dobro pripremljena zgrada ne pokušava da zameni vatrogasce, policiju, hitnu pomoć ili civilnu zaštitu. Njen cilj je jednostavniji: sprečiti dodatne povrede, preneti tačnu informaciju i ne zaboraviti ljude kojima je pomoć potrebna.

Plan zgrade može stati na jedan list papira

Nije potreban komplikovan pravilnik. Dovoljan je plan koji odgovara na nekoliko pitanja:

– Koji su bezbedni izlazi i da li su prohodni?
– Gde se stanari okupljaju posle evakuacije?
– Ko kontaktira upravnika i nadležne službe?
– Kako se upozorenje prenosi svakom spratu?
– Ko dobrovoljno proverava starije osobe i stanare otežane pokretljivosti?
– Kako se ulazna ili garažna vrata otvaraju kada nema struje?
– Gde se nalaze protivpožarna oprema i komplet prve pomoći?

Tehničke podatke, ključeve i informacije o ranjivim stanarima ne treba javno izlagati. Čuvaju ih odgovorne osobe, a učešće stanara mora biti dobrovoljno.

Ljudi pre opreme

U prvim satima krize najugroženiji često nisu oni koji imaju najmanje hrane, već oni koji ne mogu da prime upozorenje ili samostalno napuste zgradu.

To mogu biti starije osobe, ljudi otežanog kretanja, slepi, slabovidi, gluve i nagluve osobe, korisnici medicinskih uređaja koji zavise od struje, porodice sa malom decom i ljudi koji žive sami.

Dobar sistem je jednostavan: unapred se dogovori ko koga proverava. Niko ne mora da otkriva dijagnozu niti sadržaj svojih zaliha. Dovoljno je znati kome je potrebna pomoć pri kretanju, komunikaciji ili evakuaciji.

U plan treba uključiti i ljubimce. Transporter, povodac, malo hrane i dogovor ko ih preuzima mogu sprečiti da se vlasnik tokom evakuacije vrati u opasan prostor.

Nekoliko jasnih uloga sprečava haos

Zgradi nije potrebna „komanda“, već mreža ljudi koji znaju svoj mali deo posla:

• jedna osoba prati zvanična obaveštenja;
• kontakt osoba svakog sprata prenosi proverenu informaciju;
• neko obučen za prvu pomoć reaguje u granicama svog znanja;
• tehnički kontakt razgovara sa upravnikom, održavanjem ili ovlašćenim majstorima;
• koordinator povezuje informacije i, kada je potrebno, obaveštava službe.

Za svaku ulogu treba odrediti zamenu. Osoba koja tog dana nije u zgradi ne može biti jedina tačka sistema.

Stanari ne ulaze u dim, ne otvaraju tuđe stanove, ne diraju opasne instalacije i ne izvode spasavanje za koje nisu obučeni.

Viber grupa nije krizni plan

Grupni čet je koristan dok rade struja, internet i telefoni. Zato zgrada treba da ima i rezervu:

1. grupnu poruku;
2. poziv ili SMS;
3. kontakt osobu na svakom spratu;
4. papirno obaveštenje na dogovorenom mestu;
5. unapred određeno vreme za proveru novih informacija.

Svaka poruka treba da sadrži: šta se dogodilo, gde, kada, ko je izvor i šta stanari trenutno treba da urade.

„Upravnik je u 20.15 potvrdio kvar na mreži. Nema neposredne opasnosti. Lift se ne koristi. Sledeća proverena informacija biće objavljena u 21.00.“

Takva poruka smiruje situaciju. „Čuo sam da će sve biti isključeno sedam dana“ radi upravo suprotno.

Šta raditi tokom prvih 72 sata?

Prvih deset minuta

Proverite postoji li neposredna opasnost: vatra, dim, miris gasa, voda koja prodire ili vidljivo oštećenje objekta. Ne koristite lift i ne širite nepotvrđene informacije.

Ako je požar u vašem stanu i izlaz je bezbedan, izađite stepenicama i zatvorite vrata za sobom. Ne ulazite u hodnik ili stepenište ispunjeno dimom. Ako je izlaz blokiran, ostanite iza zatvorenih vrata, pozovite službe i jasno saopštite gde se nalazite.

Tokom prvog sata

Prenesite proverenu informaciju, proverite stanare kojima može biti potrebna dodatna pomoć i utvrdite stanje zajedničkih prostora — ali samo ako su bezbedni.

Tokom prvog dana

Racionalno koristite vodu, energiju i baterije. Dogovorite vreme provere novih informacija. Svako domaćinstvo koristi svoje zalihe; zajednički resursi čuvaju se za stvarne potrebe.

Od 24. do 72. sata

Pratite razvoj situacije i zvanična uputstva. Pripremite dokumenta, terapiju, obuću, odeću i stvari za ljubimce ako postoji mogućnost evakuacije. Ne napuštajte bezbedan stan samo zato što je situacija neprijatna, ali ne ostajte ako postoji direktna opasnost ili je izdata naredba za evakuaciju.

Vežba od 20 minuta

Dva puta godišnje stanari mogu proveriti plan bez sirena i dramatizacije:

• Da li su izlazi prohodni?Može li se izaći ako nema struje?
• Može li se izaći ako nema struje?
• Ko prenosi upozorenje svakom spratu?
• Ko proverava osobu koja teško hoda?
• Gde je mesto okupljanja?
• Kako se zna da su svi izašli?
• Ko nosi potrebne stvari za dete ili ljubimca?

Vežba nije predstava. Njena svrha je da otkrije problem dok još postoji vreme da se problem reši.

Pripremljena zgrada kupuje vreme

Priprema zgrade ne znači uniformu, gomilanje zajedničke opreme ili glumljenje spasilačke službe. Znači da su izlazi prohodni, informacije proverene, odgovornosti jasne i da niko nije zaboravljen.

Najnovije britansko istraživanje pokazalo je zanimljiv raskorak: samo deset odsto ispitanika smatra svoju lokalnu zajednicu dobro pripremljenom, dok 62 odsto veruje da bi se komšije udružile tokom krize. To nisu podaci za Srbiju, ali pitanje je univerzalno:

Da li se oslanjamo na komšije koje poznajemo — ili se samo nadamo da će se nepoznati ljudi organizovati kada problem već počne?

Najvažniji resurs možda neće biti predmet koji držite u stanu, već osoba na susednom spratu koja zna šta treba da uradi.

Počnite jednostavno: podelite ovaj članak u grupi stanara i postavite jedno pitanje:

Ako bi večeras nestali struja, voda i mobilna mreža — da li bi naša zgrada imala plan ili samo grupni čet?

Za procenu spremnosti sopstvenog domaćinstva preuzmite besplatan Upitnik spremnosti za urbane krize, a dodatne praktične vodiče pronađite u Digitalnoj biblioteci „Urbani Survivalista“.