Porodica je osnovna ćelija ljudskog društva, tako su nas učili.
Savremeno doba, urbani uslovi života, brzina i individualnost koja se gaji nastoje da naruše taj gradivni blok. To se postiže odvajanjem interesovanja i preusmeravanjem pažnje svakog pojedinačnog člana u svoju stranu, kao da uspesi i porazi nisu zajednička stvar porodice kao zajednice.
Da li zajedništvu porodice i očuvanju osnovnog gradivnog elementa ljudske zajednice mogu da pomognu aktivnosti od zajedničkog interesa, kao što je priprema za krizne situacije?
Priprema za reagovanje u određenim kriznim situacijama svakako je odličan projekat u koji mogu biti uključeni svi članovi porodice.
Događaji kao što su zemljotresi, prirodne nepogode, pandemije, razne industrijske i tehnološke nesreće kao i teroristički akti naučili su nas da često dobra organizacija i pravilno reagovanje spašavaju živote ljudi i njihovih najmilijih. Naučili su nas i da krizne situacije ostavljaju najveće posledice u urbanim sredinama.
Zbog toga je bitno da se porodice koje žive u urbanim sredinama, što je zapravo i najveći broj porodica, dobro pripreme za reagovanje na krizne situacije.
Kako započeti taj zajednički projekat pripreme porodice za krizne situacije?
Razgovorom, podrazumeva se. I to prvo razgovorom supružnika koji su i najodgovorniji za dobrobit svoje porodice. Razgovor treba da bude konstruktivan i otvoren i treba da se iznese zbog čega se treba pripremati i zašto je to dobro za porodicu. To „zbog čega“ nam dalje razvija koncept pripreme koji ćemo u daljem tekstu obrazložiti.
1. Predviđanje
Predviđanje je prvi korak u pripremi i zasniva se na pretpostavkama i procenama koje sve krize mogu da se dese našoj porodici.
Najbolje je sastaviti listu svojih pretpostavki i procena mogućih kriznih situacija. One situacije koje smatramo da su najverovatnije trebamo upisati kao prve na listi , pa zatim upisati redom u opadajućem nizu do najmanje verovatnih.
Kada ispišemo i definišemo moguće krizne situacije, na spisku posebno podvlačimo ( najbolje crvenom olovkom) kriznu situaciju koja je najopasnija.
Spisak bi trebao da obuhvati moguće krizne situacije (zemljotres, poplava, epidemija, oružani sukob, havarijski nestanak struje i drugo) koje su verovatne u području gde živi naša porodica.
Svi članovi porodice treba da se slože oko stvarne mogućnosti dešavanja i težine posledica svake napisane krizne situacije.
Pri predviđanju moramo biti realni, a spisak se može više puta prepravljati dok se svi članovi porodice ( ili barem oni najodgovorniji) ne slože sa istim.
2. Planiranje
Kada smo izvršili predviđanje mogućih kriznih situacija, prelazimo na planiranje kako ćemo postupiti ako se te krizne situacije dese.
Kod planiranja možemo određenim reagovanjem obuhvatiti više kriznih situacija ( na primer evakuacija iz stana zbog požara, poplave, zemljotresa, dugoročnog nestanka struje, oružanog sukoba), a možemo razviti i reagovanje koje je specifično za određenu situaciju.
Plan koji pravimo treba da bude jednostavan, racionalan (ne planirati iskakanja kroz prozor sa dvadesetog sprata) i da je prilagođen mogućnostima svih članova porodice ( kako odraslima, tako i deci, bolesnima ili starima).
Plan se radi u slobodnoj formi na papiru, kompjuteru, mobilnom telefonu ili tabletu ili na bilo koji vizuelni i grafički najpogodniji način.
Plan bi trebalo načelno da obuhvati:
- Spisak članova porodice sa datumom rođenja, brojevima telefona i krvnim grupama, pojedinostima (posebne bolesti ili potrebe);
- Spisak lica sa brojevima telefona i adresama sa kojima članovi porodice kontaktiraju po potrebi (rođaci, komšije, bliski prijatelji) u slučaju krizne situacije;
- Postupak reagovanja na specifičnu krizu, praktično objašnjen, jednostavan za akciju i prilagođen sposobnostima svakog pojedinca u porodici;
- Mesta gde se porodica okuplja u slučaju evakuacije ako nisu zajedno i druge pojedinosti.
Plan je nakon izrade uvek podložan izmenama, što zavisi od narednih koraka u pripremi.
3. Organizacija
Kada smo predvideli krizne situacije i sastavili plan reagovanja prelazimo na organizaciju. U ovom koraku krećemo sa:
- Podelom uloga i zadataka svakom pojedinom članu porodice ( ko šta i kako radi);
- Prikupljanjem potrebnih sredstava koja smo planirali za upotrebu u kriznim situacijama ( na primer hrana, voda, lampe, maske, alat, radio, pribori za prvu pomoć, ….);
- Slaganjem prikupljenih sredstava na predviđena mesta (u rančeve, torbe, kutije, automobil, tajno skrovište…);
- Obezbeđivanjem potrebnog novca (budžeta) za pripremu;
- Obukom članova porodice u potrebnim veštinama za reagovanje u kriznoj situaciji (pružanje prve pomoći, korišćenje pojedinih alata, slanje signala za uzbunu preko mobilnog, mejla ili nekim drugim sredstvom, samoodbrana, čitanje mapa, orijentacija i drugo) – obuku može da vrši član porodice koji zna veštine ili se članovi porodice mogu obučavati na kursevima;
- Uređenjem stana, automobila, tajnih skloništa, mesta prikupljanja porodice nakon evakuacije, za korišćenje pri kriznim situacijama i
- Drugim potrebnim aktivnostima kojima ćemo omogućiti realizaciju plana reagovanja u slučaju krize.
Dobrom organizacijom za reagovanje porodice u kriznoj situaciji već smo daleko odmakli u pripremljenosti i povećali verovatnoću preživljavanja i prevazilaženja krizne situacije.
Ali…
4. Uvežbavanje reagovanja
Ovaj korak je vrlo bitan. Porodica treba da praktično uvežba svoj plan reagovanja na kriznu situaciju, po propisanoj proceduri u planu.
Uvežbavanje reagovanja može se vršiti na mnogo načina ali je bitno da daje prave rezultate.
Na primer ako uvežbavano postupak prilikom zemljotresa, krećemo sa prvom reakcijom, a to bi bilo sklanjanje na sigurno mesto u stanu ( okviri vrata, uglovi nosećih zidova, mesta dalje od prozora i nestabilnih delova…), zaleganje sa zaštitom glave, pokrivanje usta i nosa radi zaštite od prašine i slično.
Zatim uvežbavanje evakuacije iz stana u roku od 2 minuta, sa uzimanjem unapred pripremljenih ranaca sa potrebnom opremom, hranom i pićem i odlazak do izabranog mesta prikupljanja.
Pored toga možemo uvežbavati pozivanje kontakata koje smo odredili u slučaju situacije sa kratkim porukama šta se desilo, gde smo i u kakvom stanju.
Prilikom uvežbavanja naših reakcija možemo videti i otklanjati greške u našim postupcima, u našem planu ili organizaciji.
Uvežbavanjem se stiču praktična znanja i veštine i otklanjaju se strahovi jer povećavamo sigurnost u svoje sposobnosti što smo bolje uvežbani.
5. Provera reagovanja (vežba odgovora na krizu)
Kada smo uvežbali reakcije, potrebno je da proverimo reagovanje na kriznu situaciju.
Kako to radimo?
Potrebno je osmisliti scenario, na primer svi članovi porodice su kod kuće, spavaju, odjednom dolazi do zemljotresa.
Provera zatim ide po sledećem:
- na signal jednog člana porodice, svi zauzimaju položaje na sigurnim mestima dok ne prođe potres.
- Zatim ide drugi signal za evakuaciju od 2 minuta za napuštanje stana i izlazak iz zgrade, gde članovi porodice uzimaju svoju opremu, stavljaju na sebe, određeni članovi porodice isključuju struju i vodu, zatim napuštaju stan i zgradu po unapred utvrđenim putevima do mesta prikupljanja.
- Potom pozivaju kontakte i kratko ih informišu o situaciji, u kakvom su stanju i gde se nalaze. Time bi se provera završila.
Ovo je bio jedan primer, a od iskustva u pripremi i maštovitosti može se osmisliti bolja vežba.
Opet smo proverili svoje veštine, utvrdili slabosti svakog od nas, plana, organizacije i onda svi zajedno analiziramo šta je bilo dobro, a šta loše.
Zatim pristupamo poboljšanju plana, organizacije, uvežbavanja i provera. I tako smo sve bolje pripremljeni.
Zaključak
Na kraju, da zaključimo da ovakav način pripreme za reakcije na krizne situacije, ne samo da nas dobro priprema, već i zbližava porodicu, a stvara to zajedničko dobro i razmišljanje da nismo sami na ovom svetu i da nam je porodica kao zajednica zaista osnovna ćelija i naša sigurna luka.
Pripremom za krizne situacije u urbanim sredinama obezbeđujete sigurnost sebi i svojoj porodici.
Ako želite da se pripremate na brz, efikasan, usmeren način i da izbegnete beskonačno duge pretrage kako i odakle da počnete, nudimo vam našu e-knjigu
Priručnik za urbano preživljavanje
Koncipiran tako da vam pomogne u pripremama, Priručnik je vas vodič u pripremi za vanredne situacije u urbanim sredinama. Jednostavan, jedinstven i orijentisan na pojedinca i porodicu, Priručnik će vam dati sve što vam je potrebno za osnovnu pripremu, čime ćete biti među 5% savremenih urbanih stanovnika spremnih da se izbore i pobede u kriznim situacijama.
Brzo, lako, uz uštedu vremena i novca, kako bi bili sigurni u ova nesigurna vremena.
E- knjigu Priručnik za urbano preživljavanje u PDF formatu na našem ili engleskom jeziku možete odmah preuzeti na linkovima ispod
📌E-knjiga Priručnik za urbano preživljavanje PDF 🇷🇸🇭🇷🇧🇦🇲🇪
📌E-book Urban Survival Handbook PDF 🇺🇸🇬🇧🇦🇺🇨🇦
U ponudi imamo i naš Priručnik u Amazon Kindle formatu na engleskom jeziku koji možete preuzeti na linku ispod
📌E-book Urban Survival Handbook Amazon Kindle 🇺🇸🇬🇧🇦🇺🇨🇦
Podelite vezu i sa ljudima do kojih vam je stalo, da se svi zajedno pripremamo i pobedimo.
SREĆNO 🍀
Urbani Survivalista 
Постави коментар