Veštine koje su poželjne za urbano preživljavanje

Vreme dostupnosti svega i svačega, obilje usluga i informacija kojima pristupamo jednim klikom na aplikaciju instaliranu na našem mobilnom telefonu, smanjuju potrebu savremenog čoveka za nekim klasičnim veštinama i znanjima. Ali ima li svrhe pojedine veštine i znanja ipak zadržati i imaju li korist u ovo savremeno doba?

Rasprava i analiza pojedinih veština i znanja koja su nekad bila osnova opstanka ljudi, danas u vreme dostupnosti svega je bespredmetna. Iz dana u dan, sve većim tehnološkim napretkom i ubrzanjem pružanja usluga, dosta starih veština se ne koristi. Primer je orijentacija koju smo nekad učili, danas imate odlične programe za navigaciju na gotovo svim elektronskim uređajima i dovoljno je samo da ukucate odredište na koje ste se uputili i eto vam na ekranu prikazan put sa glasovnim vođenjem do zadatog cilja.

Ipak, postoje situacije u našim životima kada budemo na kratko isključeni sa mreža i kada nam nije dostupna savremena tehnologija, a situacija tada eskalira u paniku jer nas takve situacije parališu. Izašli smo iz zone komfora savremene tehnologije i nekad od našeg drugačijeg reagovanja u tom trenutku, što se danas može nazvati i improvizacijom, zavisi zdravlje, pa i život.

Navešćemo pojedine veštine i znanja koja je potrebno usvajati, gajiti i uvežbavati i u ovom savremenom svetu.

Orijentacija

Orijentacija je, jednostavno rečeno, snalaženje u prostoru. Obično se orijentišemo:

• Pomoću strana sveta, tako što odredimo pravac severa prema kome se okrenemo licem. Tada nam jug dođe sa leđa, leva ruka nam je na zapadu, a desna na istoku. Da bi odredili pravac severa, postoji više načina, noću pomoću Severnjače, u šumi pomoću mahovine, ujutru se desnom stranom tela okrenemo ka izlazećem Suncu, a postoji i mnoštvo drugih tehnika. Dobro je iskoristiti internet i pretražiti načine orijentacije pomoću strana sveta i onda praktično uvežbavati dok ne steknemo potreban nivo veština i navika za sigurnu orijentaciju.
• Pomoću orijentira, odnosno poznatih objekata ( zgrada, drvo, planinski vrh, verski objekat, spomenik i drugi) na osnovu kojih određujemo smer i udaljenost do željenog mesta ( primer prodavnica se nalazi levo za oko 200 metara od zgrade opštine…).
• Pomoću kompasa, gde vrlo lako određujemo sever poklapanjem crvenog dela igle kompasa sa slovom N ( N- North ili sever), što znači da smo se usmerili ka severu, a onda nam je jug ili S ( S- South) na suprotnoj strani, istok u pravcu slova E (E-East), a zapad u pravcu slova W( W-West). Kompasa ima raznih i jeftini su, a odlična su sprava za orijentaciju.

Naravno kombinacija ova tri načina je pun pogodak za bolje snalaženje u prostoru.

Navigacija

Navigaciju bi mogli opisati kao kretanje ka željenom mestu tako što koristimo orijentaciju u prostoru. Navigaciju možemo vršiti na više načina:

• Pomoću karte, koja može biti karta nekog grada, oblasti, države, pa i kontinenta. Treba da znamo u kojoj je razmeri karta (na primer karta razmere 1:25000 znači da je 1 centimetar na karti = 25000 centimetara ili 250 metara u prostoru). Pored toga treba kartu orijentisati što znači da gornji deo karte usmerimo u pravcu severa i tako onda možemo videti na kojoj strani sveta se nalazi naš cilj. Na osnovu ucrtanih puteva i razmera karte možemo definisati putanju i proračunati vreme dolaska do željenog objekta.
• Pomoću uputstava, ranije zabeleženih na papiru ili na osnovu objašnjenja lokalnih meštana, s tim što moramo dobro upamtiti objašnjenja i kretati se po njima. Ili ih zapisati.

Pružanje prve pomoći

Pružanje prve pomoći je veština koja je neophodna i svakako nam u određenim situacijama bude potrebna, pa nekad i ključna.

Da bi znali kako pravilno da pomognemo sebi i drugima potrebno je obučiti se za to. Obuka iz pružanja prve pomoći dostupna je putem kurseva koje sprovode određene organizacije kao što su Crveni krst, neke organizacije zdravstvene zaštite ili ustanove koje su sertifikovane da drže kurseve.

Na tim obukama stiču se znanja o pravilnom postupku prilikom ukazivanja prve pomoći, zaustavljanju krvarenja, imobilizaciji (sprečavanju pomeranja) određenih delova tela sa prelomom, kardio-pulmonalnoj reanimaciji ( masaža srca i veštačko disanje), korišćenju medicinskih ili priručnih sredstava, izvlačenju povređenih i mnogim drugim načinima i tehnikama. Naravno, obuka košta određenu sumu novca ali je odlično ulaganje u veštine koje mogu da sačuvaju život, koji je neprocenjiv.

Popravka stvari

Zanatske veštine popravke stvari od drveta, metala i drugih materijala, instalacija, odeće i obuće znaju da budu prilično korisne u slučaju pojave nekih kriza. Svakako da čovek nije nadaren za sve ali svako može da savlada bar osnove većine ovih veština. Korist poznavanja i vladanja ovim veštinama vidi se u kriznim situacijama kada nema stručnih lica ili uslužnih servisa u blizini ili smo se našli u krizi sa novcem i nismo u mogućnosti da platimo uslugu.

Ove veštine mogu da se steknu učenjem od stručnjaka, gledanjem u priručnike ili u video tutorijale na YouTube, Tik Tok, Reels- ovima ili kursiranjem. Ako ste samouki, vodite računa uvek o ličnoj bezbednosti pre nego što probate neku veštinu, odnosno, dobro procenite opasnosti.

Snalaženje i improvizacija

Ove veštine razvijamo i učimo u cilju prevazilaženja kritičnih situacija kada nam nisu dostupni resursi i oprema koje uobičajeno koristimo u normalnim uslovima.

Primer bi bio zastoj u snabdevanju vodom u gradu, nestanak vode u česmama i brzo rasprodata flaširana voda po prodavnicama usled takve situacije. U tom slučaju, ako poznajemo izvore vode u blizini ( reke, jezera…) jednostavno odemo i zahvatimo vodu, a ako nam je voda potrebna za piće pravimo improvizovani filter od plastične flaše, sa slojevima kamenja, peska i uglja koji mogu pročistiti vodu. Pored toga može se koristiti i kišnica koju bi zahvatali u posude iz oluka. Napominjemo da je ovo uopšten primer, a za uspešno i bezbedno pročišćavanje i korišćenje ovako obezbeđene vode ili korišćenje drugih improvizacija moraju se proučiti načini improvizacija kojih ima po priručnicima i na internetu.

Sposobnost upravljanja stresom

Veština upravljanja stresom je vrlo bitna i u normalnim uslovima, a posebno prilikom kriznih situacija. Ovladavajući veštinom upravljanja stresom sposobni smo da donesemo dobre odluke i da reagujemo racionalno u toku kriznih situacija sa visokim intenzitetom stresa i haosa.

Potražite knjige ili relevantne sadržaje na internetu ili savet psihologa kako ovladati stresnim situacijama i kako kontrolisati stres. Nekad je potrebno vreme i istrajnost u ovladavanju tehnikama ali je dobrobit praktikovanja kako za kriznu situaciju tako i za život nemerljiva.

Zaključak

U ovom tekstu naveli smo deo veština koje je poželjno znati i praktikovati u kriznim situacijama. Naravno da ih ima još mnogo, a koje ćete veštine učiti i praktikovati zavisi od vašeg interesovanja kao i procena za koje krizne situacije vam trebaju. Na kraju, svaka naučena veština mora se vežbati jer je ponavljanje majka znanja, a ono što se ne koristi i ne ponavlja lako može da se zaboravi.