Voda naša nasušna: snabdevanje vodom u kriznim situacijama

“ Jednom kada sami budete nosili svoju vodu, naučićete vrednost svake kapi„( Japanska izreka).

Neke stvari u ovo savremeno doba uzimamo zdravo za gotovo. I ne cenimo. A onda iznenada naiđe kriza i te stvari postaju nedostupne. I nasušna potreba. Tako je i sa vodom. Ne cenimo je dok slavina ne presuši. A šta onda? Kako da se pripremimo za krizu kada voda postaje naša nasušna potreba?

Voda je osnovna potreba svakog čoveka. Bez nje, mi ne bismo mogli preživeti duže od nekoliko dana. U normalnim uslovima u urbanom okruženju, većina nas ima pristup čistoj vodi za piće i kućne potrebe bez ikakvih problema. Ali u kriznim situacijama kao što su prirodne katastrofe, ekonomske krize ili druge vanredne situacije, snabdevanje vodom može postati ozbiljan izazov.

Mi uglavnom nismo pripremljeni za ove situacije. I verujemo u sistem da će se pojaviti neko ko će da obezbedi vodu u takvim situacijama.

I to je najgora procena koju možemo da donesemo.

Kada se suočimo s krizom koja ugrožava naše snabdevanje vodom, ključno je biti dobro pripremljen. Priprema podrazumeva zalihe, učenje i uvežbavanje.

Način snabdevanja vodom u krizi

Evo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da se pripremite za snabdevanje vodom u krizi. Jedan je da formiramo krizne zalihe vode, a drugi je da koristimo alternativne izvore vode. Prvi način bi trebalo da je osnovni, a drugi dopunski način obezbeđenja vode u kriznim situacijama.

1. Krizne zalihe vode (72 sata)

Pre nego što kriza nastupi, osigurajte dovoljnu količinu vode za vas i vašu porodicu. Preporučuje se da obezbedite minimalno 3 dana kriznih zaliha vode za piće i kućne potrebe.

Za piće, uzmite u obzir najmanje 1,5 litra vode dnevno po osobi. To je donja granica koju ne treba da spuštate. Krizne zalihe za tri dana su najmanje 4,5 litara vode po osobi.

Poželjno je 3 litra vode dnevno po osobi. Krizne zalihe vode po osobi za tri dana su 9 litara.

To znači da, ako imate četvoročlanu porodicu, treba da obezbedite 12 litara vode za piće dnevno za porodicu.

Trodnevne preporučene krizne zalihe su 36 litara za jednu četvoročlanu porodicu.

Ako imate kućne ljubimce kao što su psi, kada formirate krizne zalihe vode, morate proračunati vodu i za njih.

Za higijenske potrebe ( pranje ruku, tela, posuđa, sanitarne potrebe i slično) potrebno je obezbediti dodatnu vodu.

Preporuka ima dosta, a jedna od tih je, koju ističemo ovde, 15 litara po osobi dnevno, računajući i vodu za piće. To znači da, ako ste odredili 3 litra vode za piće po osobi dnevno, još 12 litara vode treba da nabavite za higijenske potrebe. Trodnevne ukupne krizne zalihe po osobi su 45 litara.

Vratimo se našoj četvoročlanoj porodici, za koju su ukupne trodnevne krizne zalihe vode 180 litara( od toga 36 litara za piće i 148 litara za higijenu).

Kako obezbediti i skladištiti krizne zalihe vode

Vodu za piće obavezno obezbedite kupovinom flaširane vode.

Takvu vodu je dobro da rasporedite i skladištite u komplete za krizne situacije i na skrovitom mračnom i hladnom mestu u stanu. Može i na unapred predviđenoj tajnoj lokaciji na putu evakuacije. Tako skladištenu vodu potrebno je da zamenite u roku od 6 meseci ili do roka upotrebe na ambalaži ako je rok kraći od 6 meseci.

Ako vodu za krizne situacije skladištite u vašem automobilu potrebno je da je češće zamenjujete, najmanje jednom mesečno jer je automobil uglavnom izložen visokim i niskim temperaturama i različitim godišnjim dobima, a to utiče na kvalitet vode za piće.

Vodu za higijenske potrebe možete kupiti ili sipati u odgovarajuće sudove u vreme kada nema krize. Sudovi mogu biti flaše, bačve i slično što je pogodno za prihvat i pakovanje vode. Potrebno je da dobro zatvorite sudove i da ih smestite na tamno i hladno mesto.

Vodu za higijenske potrebe koja je skladištena iz gradskog vodovoda poželjno je da utrošite nakon tri meseca od ulivanja u sudove. Tada je zanovite novom vodom, a staru vodu možete iskoristiti za pranje, ispiranje toaleta ili zalivanje bilja. Ako je koristite u krizi, pre upotrebe je hlorišite ili prokuvajte da bi uništili biološke zagađivače.

2. Alternativni izvori vode

Alternativni izvori vode su vrlo bitni resursi koje morate da znate pre nego kriza nastupi. Često su osnovni izvori vode u uslovima dok se ne uspostavi snabdevanje vodom.

Za urbanog čoveka alternativni izvori vode su bunari, kišnica, sneg i vodene površine u blizini ( bare, jezera, reke i slično). Alternativni izvor vode može biti i voda iz klima uređaja.

Pre krize, vi koji se pripremate, najbolje je da istražite u vašoj okolini koji su to dostupni alternativni izvori vode, na kojoj udaljenosti i u kom vremenskom periodu.

Planirajte kako da upotrebite vodu iz alternativnih izvora u svojim planovima pripreme. Planirajte kako da zahvatite tu vodu, kako da je prenesete, prečistite i koristite.

Najbolje je da u normalno vreme kada nema krize uvežbavate način korišćenja takve vode. Zahvatite vodu, prenesite je do vaše lokacije, a zatim je prečistite i upotrebljavajte. Budite svesni svih rizika koje takva voda može da ispolji na vaše zdravlje i koristite je u nuždi, a pre toga je prečistite odgovarajućim sredstvima i metodama. Takav trening će vam omogućiti da budete spremni kada kriza dođe i da budete u velikoj prednosti da je preživite.

Sakupljate kišnicu

Kišnica je kondenzovana vodena para nastala isparavanjem vode sa zemljišta i vodenih površina( reka, jezera, mora, okeana). Vodena para je otišla više u atmosferu gde se akumulirala u oblake koje hladi vazduh iz gornjih slojeva i vetar nosi. Kada se dovoljno ohladi takva se vodena para pretvara u kapi kiše odnosno u vodu u tečnom stanju.

Kišnicu možete jednostavno sakupiti stavljanjem sudova za vodu na čvrstu podlogu. Zatim sačekate da se sudovi napune i onda sipate tu vodu u veći sud. Možete da iskoristite i oluke na kući ili zgradi i da sudove za vodu postavite na krajnji deo oluka iz kog se voda izliva, što je brži način jer se kišnica u olucima sabira i imate na izlazu mlaz, a ne kapi vode.

Važno je napomenuti da, ako kišnicu koristimo za higijenske potrebe, moramo je pre toga prečistiti i prokuvati. Kišnica u sebi sadrži nakupljene nečistoće. Te nečistoće se uvećavaju ako je prikupljamo iz oluka jer se tada spira prljavština i prašina nakupljena na krovovima i u olucima.

Koristite sneg

Sneg je kao što svi znamo voda u čvrstom stanju koja nastaje kao kišnica, samo što zbog niskih temperatura kapljica postane pahulja.

Sneg sakupljajte sa površina koje su udaljenije od prljavih mesta ( ulica, trotoar i slično) u sudove, a zatim prokuvajte i dobićete relativno čistu vodu za korišćenje za higijenske potrebe.

Voda iz klima uređaja

Korišćenje vode iz klima uređaja u kriznim situacijama može biti korisna praksa za osiguravanje dodatnog izvora vode u slučaju nestašice. Klima uređaji funkcionišu tako da uklanjaju vlagu iz vazduha kako bi stvorili hladniji i suvlji unutrašnji prostor. Taj proces stvara kondenzaciju vode koja se zatim odvodi iz uređaja.

U situacijama kada je dostupnost pitke vode ograničena, ta voda koja se sakuplja iz klima uređaja može biti iskorišćena za neke osnovne potrebe. Morate biti oprezni pri korišćenju ove vode, jer ona nije automatski bezbedna za piće.

Voda sakupljena iz klima uređaja može sadržavati nečistoće, prašinu i hemikalije koje se nalaze u vazduhu. Pre upotrebe, treba da je pročistite i dezinfikujete kako bi se uklonile potencijalne opasnosti.

Ako koristite ovu vodu za pranje ili higijenu, važno je da je koristite samo za spoljašnje svrhe i ne unosite je u telo. Nikada ne koristite vodu iz klima uređaja za piće ili pripremu hrane ako niste sigurni u njenu čistoću.

3. Bezbedna voda

Kad kažemo bezbedna voda mislimo na vodu koja je upotrebljiva za piće, kuvanje i higijenske potrebe čoveka. Takva voda neće izazvati bolesti koje mogu da budu kobne.

Da bi voda bila bezbedna moramo je prečistiti i dovesti na nivo koji je upotrebljiv za piće, kuvanje hrane ili higijenske potrebe.

Prečišćavanje

Prečišćavanje možemo vršiti filterima za vodu koji se mogu kupiti u prodavnicama ili naručiti preko interneta. Ovo je pouzdan način i proizvođač daje deklaraciju kojom potvrđuje šta taj filter za vodu može očistiti.

Postoje filteri za vodu koji se koriste kao slamčice za piće. Tim filterima vi možete piti vodu direktno iz reke.

Pored kupljenih filtera, prečišćavanje možemo vršiti improvizovanim filterima za vodu. Jedan primer je filter napravljen od plastične flaše sa izrezanim dnom. U plastičnu flašu se, bliže grliću, stavi ugalj koji je ostao od loženja vatre, zatim šljunak, pesak i trava. Voda se sipa više puta čime se dobija bistriji izgled vode, a to je znak da se uklanjaju nečistoće. Da biste tako prečišćenu vodu pili, potrebno je da je prokuvate, da biste uništili opasne mikroorganizme.

Improvizovani filter za vodu možete videti u ovom videu.

Hemijski tretman vode

Hemijski tretman vode podrazumeva da u vodu stavimo odgovarajuće hemijsko sredstvo koje će dezinfikovati vodu i učiniti je bezbednom za korišćenje.

Hemijski tretman vode može se uraditi specijalnim hemijskim sredstvima kao što su tablete za prečišćavanje vode ili drugi preparati koje možete kupiti u prodavnicama ili preko interneta. Tablete za prečišćavanje vode su na bazi hlora čime se voda dezinfikuje od patogena.

Sredstva na bazi Natrijum hipohlorita se isto mogu koristiti za dezinfekciju vode. Potrebno je da se u odgovarajućoj razmeri rastvori i doda vodi. Natrijum hipohlorit se koristi u izbeljivačima veša.

Kuvanje vode

Kuvanjem vode se uništavaju mikroorganizmi koji su štetni za čoveka. To je najstariji način dezinfekcije vode. Jednostavno se voda sipa u posudu u kojoj treba da provri nekoliko minuta, a zatim se ohladi i koristi za piće.

Ovde napominjemo da je pre kuvanja vode, potrebno da se voda prečisti.

Destilacija vode

Destilacija vode podrazumeva da vodu prevedemo u vodenu paru, a zatim da je kondenzujemo i vratimo u tečno stanje.

Destilaciju vršimo zagrevanjem vode. Zagrevanje možemo vršiti pomoću vatre ili solarno.

Destilacijom se uklanjaju preostali mikroorganizmi koje nisu uklonile druge metode kao i teški metali i druge hemikalije.

Jedan jednostavan kućni način, po preporuci Federalne agencije za vanredne situacije SAD ( FEMA), za destilaciju vode je sledeći:

Napunite lonac vodom do određene visine.

Vežite lončić ili šolju za dršku poklopca od lonca;

Poklopac od lonca stavite na lonac naopako, tako da pričvršćeni lončić ili šolja visi iznad vode u loncu ali da ne dodiruje vodu;

Kuvajte vodu 20 minuta;

Voda koja se kondenzuje na poklopcu i kaplje sa poklopca lonca u pričvršćeni lončić ili šolju je destilovana.

Postoji još niz metoda prečišćavanja, deo tih metoda traži određenu opremu, a deo metoda je moguć da se izvede priručnim sredstvima i uz snalaženje.

4. Ekonomično koristite vodu

U krizi važno je da ekonomično koristite vodu. Ako imate tekuću vodu, pri obavljanju higijene ( pranje zuba, tuširanje i slično) zatvarajte slavine dok nije potrebno ispiranje.

Kada nema vode na česmi, racionališite svoje higijenske potrebe. Vodu koju ste upotrebili za higijenu ili pranje veša možete delimično prečistiti i koristiti za toalet.

Zaključak

Voda je nasušna potreba svakog čoveka. U normalnim situacijama je dostupna ali u kriznim situacijama i te kako postaje važan resurs.

Potrebno je da se na vreme pripremamo za krizne situacije i da obezbedimo vodu kao jednu od najvažnijih stavki za preživljavanje. Planiranje snabdevanja vodom, priprema kriznih zaliha vode, sagledavanje i korišćenje alternativnih načina snabdevanja vodom, prečišćavanje, čuvanje i ekonomična upotreba vode su veštine koje je potrebno da razvijemo u normalno vreme da bi ih koristili kao stratešku prednost u kriznim situacijama.

Planirajte, pripremajte se, razvijate veštine i vežbajte, razvijajte svoj instinkt za preživljavanje. I ne zaboravite, kriza udara iznenada, a nas ništa ne sme iznenaditi.