Sve učestalije urbane krize, kao što su prirodne katastrofe, teroristički napadi ili pandemije, daju nam do znanja da je važno da se dobro pripremimo. Jedan od ključnih alata za pripremu je procena rizika. Koliki je značaj procene rizika u pripremi za urbanu krizu i kako ona može pomoći nama urbanim ljudima da budemo spremni na izazove koji mogu nastupiti?
Razumevanje procene rizika
Pre svega, važno je da razumemo šta je to „procena rizika“.
Procena rizika je sistematičan proces u kome identifikujemo, analiziramo i procenjujemo potencijalne opasnosti ili pretnje koje mogu uticati na gradsku sredinu i nas kao stanovnike.
Cilj procene rizika je da identifikujemo prioritete i donesemo odluke o merama koje treba da preduzmemo kako bi smanjili uticaj mogućih katastrofa ili kriza na nas i našu grupu ( porodicu, stambenu zajednicu…).
Procena rizika je sastavni deo predviđanja kao dela pripreme za reagovanje u urbanoj krizi o čemu smo pisali u ovom članku.
Svaka procena rizika ima korake koje moramo preći da bi dobro procenili opasnost i doneli kvalitetne odluke kako da postupimo da bi izbegli posledice krize.
Koraci u proceni rizika su: identifikacija, analiza, procena ranjivosti i mere za smanjenje rizika.
1. Identifikacija rizika
Prvi korak u proceni rizika je identifikacija mogućih opasnosti ili pretnji.
Kada identifikujemo moguće rizike u našoj urbanoj sredini, možemo da uključimo prirodne katastrofe poput zemljotresa, poplava ili požara, kao i krize koje su posledica ljudskog faktora kao što su teroristički napadi, socijalni nemiri ili nestabilnost snabdevanja hranom i vodom. Ključno je da imamo jasan pregled mogućih scenarija koji mogu predstavljati rizik za urbanu sredinu.
Bitno je da svaki rizik koji identifikujemo zapišemo da bi ga kasnije analizirali.
Pri identifikovanju rizika trebamo biti realni i da prepoznamo stvarno moguće rizike. Na primer, nije logično da identifikujemo rizik od cunamija ako živimo u kontinentalnom delu. Ili rizik od poplave u Sahari.
2. Analiza rizika
Nakon identifikacije mogućih rizika, sledeći korak je da detaljno analiziramo svaki pojedinačni rizik.
Kroz analizu rizika mi procenjujemo verovatnoću da se pojedinačni rizik ostvari kao i uticaj koji bi taj rizik mogao imati na urbanu sredinu u kojoj smo i na nas kao stanovnike.
Na primer, ako smo identifikovali zemljotres kao rizik u našoj sredini onda procenjujemo:
– verovatnoću zemljotresa koju opisujemo ili ocenjujemo kao – vrlo verovatno, verovatno, malo verovatno ili nije verovatno. Procenu možemo raditi i ocenjivanjem recimo od 0-4, gde je 0 -nije verovatno, a 4- vrlo verovatno. Kako god napravimo sistem procene, bitno je da možemo oceniti koliko je zaista verovatno da će se desiti neki događaj.
– posledice koje taj rizik može ispoljiti na građevine, infrastrukturu, snabdevanje energijom i životnu sredinu. Isto kao i kod verovatnoće napravimo neku skalu za ocenjivanje kao – ogromne posledice, značajne posledice, manje posledice i bez posledica ili sa ocenama od 0-4 gde bi 0 bila bez posledica, a 4 ogromne posledice. Opet skala zavisi od nas, bitno je da nam na najbolji način pokaže težinu posledica.
3. Procena ranjivosti
Nakon analize rizika, sledeći korak je procena ranjivosti urbanih sistema i stanovnika u slučaju da se rizik ostvari.
To podrazumeva da identifikujemo slabe tačke i nedostatke u infrastrukturi, snabdevanju vodom, električnoj energiji, komunikacijama, transportu i drugim ključnim resursima.
Pored toga, procenjujemo spremnost i sposobnost stanovnika da se suoče sa kriznom situacijom, uključujući njihovu obučenost, zalihe hrane, vode, lekova i drugih neophodnih resursa.
Ako za primer uzmemo zemljotres za koji smo analizirali da je verovatnoća 4- vrlo verovatno i da su posledice 4- ogromne posledice, onda razmatramo da li će doći do oštećenja i urušavanja zgrada, puteva ili prekida snabdevanja električnom energijom, vodom i hranom. Pored toga ocenjujemo da li će to izazvati paniku, veliki stres i žrtve jer znamo da stanovnici naše zgrade ili naselja nisu obučeni za reagovanje u toj krizi i da nemaju potrebne zalihe ni opremu za preživljavanje.
4. Mere za smanjenje rizika
Kada smo identifikovali rizike i ranjivosti, sledeći korak je preduzimanje mera smanjenja rizika. Ovo podrazumeva da planiramo i upotrebimo preventivne mere koje mogu smanjiti verovatnoću nastanka krize.
Pored toga mere služe i da se pripremimo za efikasno reagovanje u slučaju da se kriza ipak dogodi.
Ove mere, ako se primenjuju za širu urbanu zajednicu, mogu uključivati:
– izgradnju sigurnijih građevina,
-uspostavljanje sistema upozorenja i evakuacije,
-osnaživanje zajednice,
– obuku stanovništva za hitne situacije i
– pripremu hitnih zaliha.
Mere za smanjenje rizika za nas kao pojedince ili za grupu ( porodicu) bile bi:
– priprema ili adaptacija stana za krizne situacije
– priprema automobila za evakuaciju
– plan reagovanja u kriznoj situaciji
-uvežbavanje reagovanja u kriznim situacijama
– priprema kriznih zaliha hrane, vode, medicinskih zaliha, komunikacija i slično
Značaj informisanosti
Ključni deo pripreme za urbanu krizu je da se informišemo o potencijalnim lokalnim rizicima i merama koje možemo preduzeti. Potrebno je da razumemo kako da se ponašamo u hitnim situacijama, da znamo gde se nalaze sigurna skloništa, kako da se pripremimo za duže periode bez struje ili vode i kako da pružimoprvu pomoć. Obrazovanje i informisanje stanovnika su ključni faktori u jačanju otpornosti zajednice i smanjenju potencijalnih gubitaka u kriznim situacijama.
Zaključak
Procena rizika igra ključnu ulogu u pripremi za urbanu krizu. Identifikacija potencijalnih rizika, analiza njihove verovatnoće i uticaja, kao i procena ranjivosti gradskih sistema i stanovnika omogućavaju nam da preduzmemo adekvatne mere smanjenja rizika.
Ulaganje vremena i resursa u procenu rizika i pripremu za urbanu krizu može značajno poboljšati našu pripremu, povećati otpornost zajednice i smanjiti potencijalne posledice kriznih situacija.
Procena rizika nam pruža osnovu za donošenje ispravnih odluka i preduzimanje konkretnih koraka ka povećanju naše otpornosti u toku krize.
Važno je napomenuti da procena rizika nije samo jednokratan proces, već kontinuiran proces. Rizici se tokom vremena mogu menjati , pa je od velikog značaja da redovno ažuriramo procene rizika kako bismo prilagodili naše pripreme i planove.
Kao deo procene rizika, treba da razmotrimo različite scenarije i moguće posledice. Na taj način možemo identifikovati prioritete i fokusirati se na ključne oblasti pripreme. Na primer, ako živimo u području sa visokim rizikom od poplava, možemo se fokusirati na obezbeđivanje vode, hrane i osnovnih potrepština koje mogu biti neophodne tokom evakuacije ili boravka u poplavljenom području.
Procena rizika takođe nam omogućava da identifikujemo potencijalne resurse i veze unutar naše zajednice koje možemo iskoristiti u kriznim situacijama. Povezivanje sa lokalnim vlastima, organizacijama civilne zaštite ili susedima može biti od velike koristi za razmenu informacija, podršku i koordinaciju u hitnim situacijama.
Ukratko, procena rizika je ključni korak u pripremi za urbanu krizu. Pomaže nam da identifikujemo potencijalne rizike, analiziramo njihovu verovatnoću i uticaj, procenimo ranjivost gradskih sistema i stanovnika, te preduzmemo adekvatne mere smanjenja rizika. Informisanje stanovništva i kontinuirano ažuriranje procene rizika su ključni faktori za povećanje otpornosti i spremnosti na izazove koji mogu nastupiti. Uzimajući u obzir ove faktore, možemo se bolje pripremiti za urbanu krizu i pomoći da naša zajednica preživi i oporavi se u slučaju krizne situacije.
Urbani Survivalista 
Постави коментар